Regresivna terapija nije doživljavanje sećanja na "blic" i "momenat", već ozbiljno sagledavanje i analiza "filma" koji se dešava "pred našim očima". Takodje, postoji čitav niz pravila vodjenja klijenta u cilju spoznaje, razumevanja i "isceljivanja"/oslobadjanja od tih "sputavajućih iskustava".
Efekti ovakvih regresivnih analiza su lekoviti, sve ostalo možete smatrati simpatičnim iskustvom ali bez većeg terapeutskog i razvojnog značaja.

Takodje, ono što sam ja primetila u svojoj i tudjoj praksi, u domenu regresije, a to je da se dešava često veoma "kus" proces. Naime, dešava se često da osoba koja nije spremna tj koja nije radila do tada ni jednom neku vrstu meditacije ili bilo koje introspekcije (bavila se svojim unutrašnjim sadržajima) i ne doživi na jednoj regresivnoj terapiji - nikakvo sećanje ili doživi tzv "lažno" sećanje. U tom slučaju veoma je važno da terapeut objasni klijentu sve te elemente iz nekoliko razloga: prvo, da klijent ne bi bio pod lažnim utiskom; drugo, da bi razume proces regresije na pravi način (jer to iskustvo će uticati na njegov život, stavove i životnu filozofiju); treće, da se osoba ohrabri da dodje ponovo i pokuša da razreši stvari zbog kojih je i došla, pa čak i radoznalost je često "prikriveni motiv" gde klijent nije ni svestan pravog motiva dolaska. 

Mnogo ljudi sa kojima sam razgovarala imali su potpuno besmislena iskustva nazivajući ih regresivnim, kao npr "u trenutku sam videla sebe u garderobi sredjeg veka", "sve se vrtelo oko mene, video sam belu svetlost", "osetio sam snažnu mučninu", "vedela sam zvezde, sve je treperalo oko mene" i slične senzacije. To nije regresija. 

 

Takodje regresija nije:

 

• fizička senzacija (peckanje, mučnina, zaslepljujuća svetlost i sl.)

• emocionalna reakcija (bol, tuga, radost i sl.)

• zamišljanje i maštarenje

• apstraktna predstava (gde se nešto nejasno naslućuje, npr razgovor sa andjelom, nekom arhe figurom i sl.)

• ekstaza

• mentalna konstrukcija i maštarija nad kojom imamo moć upravljanja (zamišljam kako to izgleda i usmeravam maštu i slike u tom pravcu)

 

Dakle regresija JESTE konkretno iskustvo, sa svim svojim detaljima i realnostima, to je film kroz koji se krećemo, i on traje (regresivno iskustvo može da traje  sat vremena u kontinuitetu) u kojem tražimo odredjena poklapanja sa sadašnjim životom i uvek je usmerena u ptaktične svrhe - oslobadjanju i razumevanju SADAŠNJIH odnosa, situacija i samog sebe.Još jedna napomena šta regresivna terapija jeste a šta nije. Regresivna terapija NIJE grupna terapija. Ona može da se pojavi kao spontana vizija u okviru grupe, ali se ne tretira grupno. Zašto?Zato što se vizije "mešaju". U grupi vizije i mentalne slike se medjusobno mešaju (to je velika snaga kolektivnih meditacija), ali nije regresivna terapija. Ona se radi isključivo individualno. 

 

Regresoterapija je ozbiljna terapija kao i svaki rad sa unutrašnjim/psihičkim sadržajima koja ima svoj tok i pravila vodjenja. Omasovljenje ove metode i njen zabavni karakter ne utiču toliko pogubno na njenu vrednost, već ne znanje, nehat i neodgovornost regreso-terapeuta. Kome se regresivne terapije posebno preporučuju:1. osobama koje idu na neku od terapija (psihoterapija ili nekih alternativnih metoda) a koje "uporno ne daju" neke veće rezultate i zadovoljstvo osobi tj negde zapinju2. osobama koje su rodjene sa nekim problemom (bolestima, deformitetima, i slično)3. ljudima koji su doživeli spontano regresiju kroz snove ili budne vizije - u cilju osvešćivanja značaja tih iskustava (na žalost mnogi misle da ako su nešto spontano iskusili da je to "završen posao")4. kod učestalog gubljenja svesti (vrtoglavica, padanja u nesvest i slično)5. kod značajnih hroničnih bolesti čije je lečenje u toku6. kod značajnih i nerazumljivih odnosa koji nas konstantno opterećuju (u okviru porodice, partner, dete i slično).Regresija se ne preporučuje, ma šta da vas drugi ubedjivali u suprotno, sledećim kategorijama:1. Mladima ispod 16 godina2. Kod težih slučajeva psihozaSpecijalan tretman imaju ljudi koji:1. Koriste jake lekove2. Ovisnici3. Naglašeno agresivni4. Lakši slučajevi mentalno obolelih Regresoterapija ima sledeće karakteristike:

 

Terapija rečima

kada se rešenje traži pomoću komunikacije koristeći verbalna i ne verbalna sredstva komunikacije bez direktnog fizičkog kontakta.Terapija usmerena na klijenta- kada klijent uz pomoć terapeuta sam pokušava da shvati i nadje rešenje svog problema. Terapeut ne ocenjuje klijenta i njegove probleme, nepokušava da menja njegovo mišljenje i ništa mu ne sugeriše.

Ne hipnotijska terapija

kada se koristi asocijativno prisećanje informacija iz prošlosti, tako da se cela terapija obavlja u svesnom stanju.

 

Kauzalna terapija

kada tražimo jasne razloge problema iz prošlosti, koje utiču i na našu sadašnjost.Strukturisana terapija, kada su tačno definisane metode i tehnike u terapeutskom procesu.

 

Dubinska terapija

kada u terapeutskom procesu zalazimo u oblasti psihičkih i fizičkih manifestacija dogadaja iz bliže ili dalje prošlosti. Klijent može da se priseća informacija iz prethodnih nekoliko godina, informacije iz detinjstva, prenatalnog perioda i takodje informacije iz prošlih života.

 

Abreaktivna terapija

kada je cilj obrnuta reakcija na reagovanje na problem, kada se ponovnim proživljavanjem potrebnih infomacija iz prošlosti vrše tzv.korekcije.